Srpska ideja

Kada je otomanska najezda zbrisala balkanske feudalne države, na njihovim zgarištima su ostale da ropski vegetiraju amorfne etničke mase bez određene nacionalne misli. Izuzetak smo činili samo mi — Srbi. Ne samo da je agonija naše suverene države potrajala duže od ostalih, no je od prvog dana naše potpune državne propasti bilo jasno, i Turcima i nama, da je srpska država osvojena, ali da Srbi nisu pokoreni.

Prvi dan turske pune vlasti u Srbiji (pod ovim pojmom podrazumevamo sve srpske zemlje), značio je ujedno i prvi dan srpskog ustanka protiv turskog osvajača. Ta srpska "rezistansa", kako bi se danas reklo, trajala je tačno toliko, koliko i sama turska vlast u Srbiji. To jest sve dotle dok joj nije uspelo da se oslobodi turske vlasti i da obnovi slobodnu srpsku državu.

Uobičajeno je bilo da se ovaj naš srpski istorijski fenomen pripisuje u zaslugu tzv. "Vidovdanske etike". Ona je oličena Lazarevim opredeljenjem za "carstvo nebesko", iz koga je narodni epos iskovao poznatu programsku krilaticu: